Da li je dugi kovid (long COVID) zaista toliko čest i dugotrajan kao što su ranija istraživanja sugerisala? Studija Univerziteta Stanford, objavljena onlajn 27. oktobra 2026. u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), primorava nas da to pitanje ponovo razmotrimo. Na osnovu 14,4 milijarde zahteva zdravstvenom osiguranju oko 245 miliona Amerikanaca, istraživači su utvrdili da većina dugoročnih posledica koje su ranije pripisivane virusu verovatno potiče od greške u načinu na koji su pacijenti upoređivani. Oni naglašavaju da to ne znači da dugi kovid nije stvaran. Evo šta studija pokazuje, šta ne pokazuje i koje analize kod dugog kovida lekar može da zatraži kada simptomi potraju nakon infekcije.
Šta je otkrila studija sa Stanforda
Mnoge velike studije su poredile osobe sa pozitivnim testom na COVID-19 sa osobama bez poznate infekcije, bez obzira na to da li su ikada testirane. Problem je u tome što ljudi koji se testiraju nisu isti kao oni koji se ne testiraju. Oni češće idu kod lekara i možda već imaju zdravstvene probleme. Zbog toga bolesti koje nisu povezane sa virusom mogu da izgledaju kao posledice COVID-19.
Tim u kome su bili Hamed Nilforošan, Jure Leskovec, Stefan Vager i Stiven Gudman koristio je drugačije poređenje. Posmatrali su samo osobe koje su se testirale i poredili one čiji je test bio pozitivan sa onima čiji je test bio negativan. Evo koliko je od 614 zdravstvenih ishoda praćenih dve godine moglo da se pripiše virusu svakom od metoda:
| Vreme nakon infekcije | Uobičajeni metod (poređenje sa netestiranim osobama) | Novi metod (pozitivan test naspram negativnog) |
|---|---|---|
| Od 1 do 4 meseca | 262 zdravstvena problema | 43 (83,5% manje) |
| Od 4 do 12 meseci | 286 | 5 (98,2% manje) |
| Od 1 do 2 godine | 369 | 0 |
Da bi proverili svoj pristup, istraživači su koristili i „negativne kontrole“, događaje koje virus ne može da izazove, kao što su udari groma, ujedi pasa i prostrelne rane. Uobičajeni metod je neke od njih povezao sa COVID-19, a novi nije. Među glavnim posledicama koje je studija ipak potvrdila su bolest mišića (miopatija), upala pluća koju ne izaziva tuberkuloza i drugi problemi sa disanjem, uključujući kolaps pluća (pneumotoraks).
Šta studija ne tvrdi
„Ovo ne znači da je dugi kovid 98 odsto ređi“, rekao je Leskovec u saopštenju Stanforda. Studija pokazuje da način na koji je poređenje postavljeno menja ono što se sa sigurnošću može pripisati virusu. Ona ne umanjuje ono kroz šta pacijenti prolaze.
- Zahtevi osiguranju slabo beleže umor i „moždanu maglu“, jer se te tegobe često ne dijagnostikuju niti kodiraju. A upravo su one među najčešćim simptomima dugog kovida.
- Autori priznaju da njihov metod može donekle da potceni neke efekte.
- Simptomi koji traju duže od godinu dana mogu biti stvarni; neizvesno je samo da li ih direktno izaziva virus.
- Epidemiolog Stiven Gudman smatra da dugi kovid možda više liči na druge postvirusne sindrome nego što se ranije mislilo.
Kako se dugi kovid definiše u SAD
Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine SAD (NASEM) predložile su 2024. zajedničku definiciju: dugi kovid je hronično stanje povezano sa infekcijom koje nastaje posle infekcije virusom SARS-CoV-2 i traje najmanje tri meseca, kao kontinuirana, recidivirajuća ili progresivna bolest koja zahvata jedan ili više organskih sistema. Definicija ne zahteva pozitivan test i ne postoji jedna laboratorijska analiza koja ga potvrđuje. U praksi lekari prvo traže druga objašnjenja za simptome, a istraživački programi poput inicijative RECOVER koju finansira NIH i dalje proučavaju ko ga razvija i zašto.
Koje analize mogu da pomognu u praćenju ili otkrivanju?
Nijedna analiza krvi ne može da dijagnostikuje dugi kovid. Laboratorijske analize služe da se pronađe drugi uzrok simptoma, što je upravo glavna poruka studije sa Stanforda. U zavisnosti od simptoma, lekar može da počne sa:
- kompletnom krvnom slikom (KKS), da bi proverio anemiju ili poremećaje belih krvnih zrnaca;
- proširenim biohemijskim panelom, koji obuhvata funkciju bubrega, elektrolite i testove funkcije jetre;
- C-reaktivnim proteinom (CRP), markerom zapaljenja;
- feritinom, koji odražava zalihe gvožđa;
- glukozom našte ili HbA1c, radi provere dijabetesa;
- TSH, kada simptomi ukazuju na problem sa štitnom žlezdom.
Druge analize zavise od simptoma, na primer kreatin-kinaza (CK) kod bola ili slabosti u mišićima, ili test na D-dimer ako se sumnja na krvni ugrušak. Kod dugotrajnog umora, naš vodič o analizama krvi kod umora opisuje uobičajena ispitivanja.
Šta ovo znači za vas
Ako i dalje imate simptome posle COVID-19, ova studija ne znači da ih umišljate. Ona donosi dve korisne poruke. Prvo, svaki simptom koji ne prolazi zaslužuje ispitivanje, jer može imati drugi uzrok koji se leči, kao što su anemija, dijabetes, poremećaj štitne žlezde ili nizak nivo gvožđa. Drugo, lečenje dugog kovida i dalje se uglavnom svodi na ublažavanje simptoma: postepen povratak aktivnostima, rehabilitacija disanja ili čula mirisa i podrška mentalnom zdravlju, uz koordinaciju vašeg izabranog lekara.
Najnovija naučna dostignuća
Osim pitanja koliko je čest, nauka pokušava da razume šta se dešava u organizmu ljudi koji ostaju bolesni. Švajcarska studija objavljena u časopisu Science 2024. izmerila je hiljade proteina u krvi pacijenata praćenih godinu dana. Kod osoba sa aktivnim dugim kovidom, deo imunskog sistema koji se zove „komplement“, a koji inače pomaže u borbi protiv mikroba, ostajao je neuobičajeno aktiviran. Tim je pronašao i znake oštećenja malih krvnih sudova i aktivacije trombocita, ćelija koje učestvuju u zgrušavanju krvi.
Šta ovo znači za vas: ovi markeri još nisu rutinske analize i nijedan danas ne može da dijagnostikuje dugi kovid u laboratoriji. Ali oni ukazuju na buduće analize krvi i ciljanije lečenje. Studija sa Stanforda, sa svoje strane, pokazuje da je za utvrđivanje da li je problem zaista izazvan virusom način poređenja pacijenata podjednako važan kao i njihov broj. Srodna oblast istraživanja bavi se reaktivacijom drugih virusa, poput Epštajn-Barovog virusa, o čemu smo pisali u članku o reaktivaciji EBV posle COVID-a.
Kada se obratiti lekaru
- Ako simptomi traju duže od četiri nedelje posle COVID-19: umor, nedostatak vazduha, lupanje srca, problemi sa pamćenjem ili koncentracijom, gubitak čula mirisa.
- Ako se simptomi pogoršavaju i posle laganog napora ili vas sprečavaju da radite.
- Odmah, pozivom na 194, kod bola u grudima, iznenadnog nedostatka vazduha ili gušenja u mirovanju, nesvestice, ili bola i otoka jedne noge.
- Ako primetite dugotrajno loše raspoloženje ili anksioznost: podrška mentalnom zdravlju deo je lečenja.
Rečnik
- Dugi kovid: hronično stanje koje sledi posle infekcije virusom SARS-CoV-2 i traje najmanje tri meseca, prema definiciji NASEM iz 2024.
- Pristrasnost selekcije: greška koja nastaje kada se grupe koje se porede razlikuju od samog početka, ovde zato što ljudi koji se testiraju nisu isti kao oni koji se ne testiraju.
- Negativna kontrola: događaj koji faktor koji se proučava ne može da izazove, a koristi se da bi se proverilo da metod ne pronalazi lažne veze.
- Podaci iz zahteva osiguranju: evidencija o naplaćenoj medicinskoj nezi, korisna za veoma velike studije, ali slaba u beleženju simptoma koji nisu dijagnostikovani.
- Komplement: grupa proteina u krvi koja pomaže imunskom sistemu da uništava mikrobe.
Česta pitanja
Da li studija sa Stanforda znači da dugi kovid ne postoji?
Ne. Ona pokazuje da mnoge posledice koje su ranije pripisivane virusu mogu imati druge uzroke. Autori navode da simptomi duži od godinu dana mogu biti stvarni, čak i ako je njihova veza sa virusom neizvesna.
Postoji li analiza krvi za dugi kovid?
Ne. Analize krvi pomažu da se isključe drugi uzroci, kao što su anemija, dijabetes, bolest štitne žlezde ili nizak nivo gvožđa. Istraživački markeri, poput proteina komplementa, nisu rutinske analize.
Koje analize da tražim ako sam i dalje umoran posle COVID-a?
Lekar često počinje sa krvnom slikom, biohemijskim panelom, CRP-om, feritinom i šećerom u krvi, a zatim dodaje TSH ili druge analize u zavisnosti od simptoma.
Zašto je umor i moždanu maglu teško zabeležiti u ovakvoj studiji?
Evidencija osiguranja uglavnom sadrži kodirane dijagnoze i procedure. Umor i problemi sa koncentracijom često nisu zvanično dijagnostikovani, pa mogu da promaknu.
Izvori
- Nilforoshan H, Reisler J, Jahanparast E, et al. Revised estimates of types and duration of long COVID symptoms based on claims records from 245 million US patients. PNAS, 2026. DOI: 10.1073/pnas.2604414123
- Univerzitet Stanford. Study refines our understanding of long COVID, 28. oktobar 2026, preko Mirage News
- Healthcare in Europe. Study refines what “long Covid” actually is, 29. oktobar 2026.
- Cervia-Hasler C, Brüningk SC, Hoch T, et al. Persistent complement dysregulation with signs of thromboinflammation in active Long Covid. Science, 2024. DOI: 10.1126/science.adg7942
- National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine. A Long COVID Definition, 2024
- Inicijativa NIH RECOVER
Dodatno čitanje
- Analize krvi kod umora: prema CDC-u, svaka šesta odrasla osoba u SAD često je umorna
- Reaktivacija EBV posle COVID-a: šta znače rezultati analize krvi
- Kompletna krvna slika (KKS): kako da pročitate svoje rezultate
- Analiza krvi na D-dimer: šta znače vaši rezultati
Razumite rezultate svojih analiza krvi uz AI DiagMe
I dalje se ne osećate dobro posle COVID-a i imate rezultate koje ne znate kako da tumačite? AI DiagMe za nekoliko minuta jednostavnim jezikom objašnjava svaku vrednost vaše analize krvi, kako biste na sledeći pregled otišli sa jasnim pitanjima.
